XVIII аср ўрталари – XIX бошларидаги геосиёсий вазият ва унда Бухоро амирлигининг тутган ўрни

  • DSc, Ўзбекистон тарихи кафедраси мудири, Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети

DOI

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-iss3-pp15-26

Kalit so‘zlar

Ўрта Осиё , Бухоро , Россия империяси , Англия , Европа , Кавказ , Эрон , Афғонистон , Ҳиндистон , дипломатия , шартнома , элчилик , савдо-сотиқ.

Annotasiya

Ушбу мақолада XVIII аср ўрталари – XIX бошларидаги дунёдаги геосиёсий вазиятнинг ўзбек хонликларига таъсири, ўрганилаётган даврда Бухоро амирлигининг хонликлар ичидаги сиёсий мавқеи, Ўрта Осиё масаласида инглиз-рус рақобати масалалари ёзма манбалар, элчиларнинг, жосусларнинг кундаликлари, хорижий ва маҳаллий олимларнинг тадқиқотлари асосида очиб берилган. Шунингдек, ташқи сиёсат тарихига методологик ёндашувлар, замонавий қарашлар масалалари ёритилган.

Ko'chirildi

Kuchirilganligi haqida ma'lumot yuk.

Bibliografik manbalar

1814 йил сентябрь–1815 йил июн ойларида Вена шаҳрида Наполеон I армияси тор-мор қилингач ғолиб давлатлар томонидан ўтказилган конгресс. Батафсил қаранг: Мартенс Ф.Ф. Собрание трактатов и конвенций, заключенных Россией и иностранными державами. – Т. III:. – СПб: Тип. Министерства путей сообщения (А. Бенке), 1876. – С. 169-549.

1814 йил Шомонияда (Франция) Россия, Буюк Британия, Австрия ва Пруссия томонидан Францияга қарши биргаликда ҳаракат қилиш тўғрисидаги шартнома. Батафсил қаранг: Мартенс Ф.Ф. Собрание трактатов и конвенций, заключенных Россией и иностранными державами. – Т. III: Трактаты с Австрией, 1808-1815. – СПб: Тип. Министерства путей сообщения (А.Бенке), 1876. – С. 148-163.

1828 йили февраль ойида Россия ва Эрон ўртасида тузилган шартнома. Унга кўра, Ереван ва Нахичеван хонлиги Россияга ўтган. Батафсил қаранг: О мире между Россией и Персией // Полное собрание законов Российской империи, собрание второе. – СПб.: Типография II отделения Собственной Его Императорского Величества канцелярии, 1830. – Т. III. 1828. № 1794. – С. 125-130.

1828–29 йиллардаги Россия – Туркия урушини якунлагач, 1829 йили Андриаполь шаҳрида тузилган сулҳ шартномаси. Батафсил қаранг: Трактат, заключенный в Адрианополе между Российской империей и Оттоманской Портой. // Россия. Законы и постановления. Полное собрание законов Российской империи. – Собрание 2-е. – СПб.: Типография II отделения Собственной Его Императорского Величества канцелярии, 1830. – Т. IV. – С. 622-633.

Barber J., Smith M. The Nature of Foreign Policy: A Reader. – Edinburgh: Holmes McDougall, 1974. – Р. 12-17.

Clarke M., White B. Analyzing Foreign Policy: Problems and Approaches // Understanding Foreign Policy. – Cheltenham: Edward Elgar, 1989. – Р. 5.

Conolly Arthur. Journey to the North of India: Overland from England, Through Russia, Persia, and Affghaunistan. In two volumes. Vol. I. – London: R. Bentley, 1838. – P. 232-233.

Khalikulov, A. (2022). Some comments about the place of the Bukhara emirate in the geopolitical situation at the beginning of the 19th century. Oriental Journal of Social Sciences, 2(06), 11-20.

Mir Izzatillah. Masir-I Bukhara. Bibliotheque nationale de Paris, Suppl. Persan 1346 fol.

Moorcroft W., Trebeck G., Wilson H.H. Travels in the Himalayan provinces of Hindustan and the Panjab; in Ladakh and Kashmir; in Peshawar, Kabul, Kunduz, and Bokhara from 1819 to 1825. – Vol I. – London: J. Murray, 1841. – P. XXII-XVII.

Ratzel F. Politische Geographie. – Charleston: BiblioLife, 2009. – 740 p.

Smith S. Theories of Foreign Policy: An Historical Overview [Электронный ресурс]. – Режим доступа: http: //www.jstor.org/stable/20097063?seq=1#page_scan_tab_contents.

Szuppe M. Enquete de cheveaux turkmenes:le journal de voyage de Mir Izzatullah de Delhi a Boukhara en 1812-1813 / Inde –Asie Centrale. Routes du commerce et des idees. ‒ Tashkent-Aix-en-Provence, 1996. – P. 91-111.

Waltz, K. Theory of International Politics. – New York: Addison-Wesley, 1979. – 251 p.

Wolff Joseph. Narrative of a Mission to Bokhara, in the Years 1843-1845: To Ascertain the Fate of Colonel Stoddart and Captain Conolly. – New York: Harper & Brothers, 1845. – P. 272.

Аминов Б. Труд Мира Иззатуллы “Масир-и Бухоро” как важный источник по истории Средней Азии начала XIX в. // Великий шелковый путь. Культура и традиции. Прошлое и настоящее.Материалы научно-теоретической конференции. ‒ Ташкент, 2006. ‒ С.112-113.

Батафсил қаранг: Богатуров А.Д. Понятие мировой политики в теоретическом дискурсе // Мировая политика: теория, методология, прикладной анализ / Отв. ред. А.А. Кокошин, А.Д. Богатуров. М., 2005.

Борнс Александр. Путешествие в Бухару: рассказ о плавании по Инду от моря до Лагора с подарками великобританского короля и отчет о путешествии из Индии в Кабул, Татарию и Персию, предпринятом по предписанию высшего правительства Индии в 1831, 1832 и 1833 годах лейтенантом Ост-Индской компанейской службы, Александром Борнсом, членом Королевского общества. – Т. 1 / издание П. В. Голубкова, действительный член Русского Географического общества; [перевел с английского Георг Мин]. – Москва: Университетская типография. Т. 1. 1848. – С. IV.

Борнс Александр. Путешествие в Бухару: рассказ о плавании по Инду от моря до Лагора с подарками великобританского короля и отчет о путешествии из Индии в Кабул, Татарию и Персию, предпринятом по предписанию высшего правительства Индии в 1831, 1832 и 1833 годах лейтенантом Ост-Индской компанейской службы, Александром Борнсом, членом Королевского общества. – Т. 1-3 / издание П. В. Голубкова, действительный член Русского Географического общества; [перевел с английского Георг Мин]. – Москва: Университетская типография, 1848-1849. – Т 2. 1848. – 502 с. – Т 3. 1849. – 628 с.

Жон Малькольм 1799 ва 1802 йилларда Эронга элчи бўлиб келган. Батафсил қаранг: Malcolm John. Sketches of Persia, from the Journals of a Traveller in the East. In two volumes. – Vol I., II. – London: John Murray, 1827. – 280 р., 282 p.; The History of Persia: From the Most Early Period to the Present Time: Containing an Account of the Religion, Government, Usages, and Character of the Inhabitants of that Kingdom. In two volumes. – Vol I., II. – London: John Murray, 1829. – 556 р., 590 p.

Залесов Н. Очерк дипломатических сношений России с Бухарою с 1836 по 1843. годъ. // Военный Сборник. – Т.27. 1862. – С. 24.

История народов Узбекистана. – Т. II. – Ташкент: АН УзССР, 1947. – С. 216.

История народов Узбекистана. – Т. II. От образования государства Шейбанидов до Великой октябрьской социалистической революции. – Ташкент: АН УзССР, 1947. – С. 215.

Кулагина Л.М. Экспансия иностранного империализма в Иран и превращение его в полуколонию (70-е годы Х1Х-начало XX в.) // Очерки новой истории Ирана (XIX-XX в.). – Москва: Наука, 1978. – С. 123.

Мирзо Олим Махдум ҳожи. Тарихи Туркистон / Сўзбоши ва изоҳлар муаллифи Ш.Воҳидов. Араб ёзувидан табдил Ш.Воҳидов, Р.Холиқова. Масъул муҳаррир З.Чориев. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 184.

Могутов В. Редкое и достопамятное известие, о бывшей из России в Великую Татарию экспедиции, под именем Посольства. Принадлежащее к пользе, в службе находящимся и в коммерции упражняющимся, всеавгустейшей монархине посвященное: в 2 ч. – СПб. : Тип. Вейтбрехта и Шнора, 1777. – С. 11.

Муҳаммаджонов А., Неъматов Т. Бухоро ва Хеванинг Россия билан муносабатлари тарихига доир баъзи манбалар. – Т.: Фан, 1957. – Б. 67.

Муҳаммаджонов А., Неъматов Т. Бухоро ва Хиванинг Россия билан муносабатлари ... – Б. 67.

Никонов О.А. Политика Российской Империи на Среднем Востоке во второй половине XIX в. – М.: Прометей, 2015. – С. 4.

Нодиршоҳ Афшарнинг ўша вақтдаги рус ипмератори , Пётр I нинг тўнғич қизи Елизавета Петровна (1709-1761 йй.) билан муносабати яхши бўлган.

Павлов В.В. Основные теоретические подходы к анализу внешней политики государства // Вопросы политической науки: материалы II Mеждунар. науч. конф. (г. Санкт-Петербург, июль 2016 г.). – СПб.: Свое издательство, 2016. – С. 28.

Рожкова М.К. Экономическая политика царского правительства на Среднем Востоке во второй четверти XIX века и русская буржуазия. – М: Академия наук СССР, 1949. – С. 219.

Халфин Н.А. Россия и ханства Средней Азии (первая половина XIX века). ... – С. 10-46.

Халфин Н.А. Россия и ханства Средней Азии (первая половина XIX века). ... – С. 221.

Ханыков Н.В. Описание Бухарского Ханства. – СПб.: Типография Императорской Академии Наук, 1843. – С. 232.

Хашеми Ракаванди Сейед Эсмаил. Отношения Ирана с ханствами Мавераннахра в XVIII – начале XX века. Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. – Душанбе. 2011. – С. 104.

Холикулов, А. (2021). Бухоро–Россия муносабатларига доир баъзи мулоҳазалар. Общество и инновации, 2(10/S), 561-571.

Холикулов, А. (2022). Бухоро амирлигида расмий қабул маросимлари хусусида айрим мулоҳазалар. Значение цифровых технологий в изучении истории Узбекистана, 1(01), 350-355.

Холикулов, А. (2023). Эрон элчиси сафарномасида Бухоро амирлиги расмий қабул маросимлари. Марказий Осиё тарихи ва маданияти, 1(1), 438-442.

Хрусталёв М.А. Основы теории внешней политики государства: Учебное пособие. – М., 1984. – С. 43.

Шаъбани Риза. Краткое изложение истории Ирана в период в правлении Афшаров и Зандия. – С. 607-608.

Yuklashlar

154 40

Nashr qilingan

XVIII аср ўрталари – XIX бошларидаги геосиёсий вазият ва унда Бухоро амирлигининг тутган ўрни

Qanday qilib iqtibos keltirish kerak

Холикулов , А. . (2024). XVIII аср ўрталари – XIX бошларидаги геосиёсий вазият ва унда Бухоро амирлигининг тутган ўрни. Jamiyat Va Innovatsiyalar, 5(3), 15–26. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-iss3-pp15-26