• фалсафа фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD), доцент, Ўзбекистон Республикаси Жамоат хавфсизлиги университети, Тошкент, Ўзбекистон

DOI

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss2-pp199-209

Kalit so‘zlar

Яқин Шарқ , Усмонийлар империяси , Россия империяси , панисломизм , пантуркизм , ислом , ислом бирлиги , фундаментализм , экстремизм , миллат

Annotasiya

Мазкур мақола XIX асрнинг охирида афғонистонлик сиёсий арбоб Саид Жамол ад-Дин ал-Афғоний томонидан ишлаб чиқилган, Ўрта Шарқда вужудга келган ҳамда ХХ–ХХI асрларда ислом ниқоби остида фаолият юритган гуруҳларнинг мафкурасига айланган “панисломизм”нинг тарихига бағишланган. “Панисломизм” таълимотининг ўтган аср ва бугунги кундаги талқини бўйича шуғулланган олимларнинг тадқиқот ишларида илгари сурилган фикр-мулоҳазалар таҳлил қилинган. Барча мусулмонларнинг биродарлиги ва бирлиги, панисломизм ғоясини вужудга келиш тарихи, “панисломизм” мафкурасига нисбатан икки хил тенденциянинг шаклланиш сабаби, XX асрнинг охирларида Яқин Шарқ мамлакатларида “панисломизм” ғоясининг етакчилик қилиши, уларнинг ички сиёсатида кескин сиёсий ва мафкуравий қарама-қаршиликларни вужудга келтиришга сабаб бўлганлиги мақолада ўз аксини топган. Шунингдек, мақолада “панисломизм” ғоясининг методологик асослари, унинг ижобий ва салбий жиҳатлари, ҳозирги кунда “неопанисломизм” деб номланган замонавий қиёфаси ҳамда исломофобияни кучайишига сабаб бўлувчи жиҳатлари ёритилган. 

Ўтган асрда “панисломизм” геосиёсий куч сифатида майдонга чиққанлиги, Усмоний империясида империал мафкура ҳисобланганлиги, аввалига ушбу таълимот ижобий аҳамият касб этган бўлса, кейинчалик Россия ва Англия империяларига сепаратизм ғоясини шакллантиришга уриниш сифатида баҳоланганлиги, бугунги кунда эса Яқин Шарқ мамлакатларидаги беқарорлашувларнинг келиб чиқишида “панисломизм” мафкураси етакчилик қилиши, Яқин Шарқ мамлакатларида диний руҳдаги сиёсий партияларнинг ташкил топишига “панисломизм” ғояси туртки бўлганлиги ҳамда ислом дини ниқоби остида фаолият олиб бораётган мутаассиб гуруҳларнинг қуролига айланишининг сабаблари фалсафий таҳлиллар асосида очиб берилган.

Ko'chirildi

Kuchirilganligi haqida ma'lumot yuk.

Bibliografik manbalar

Ислам в современной политике стран Востока (конец 70-х —начало 80-х годов XX в.). – М.:, Наука, 1986.

Экстремизм ва терроризм – тараққиёт душмани. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015.

Ислам в странах Ближнего и Среднего Востока. Сборник статей. – М:., Наука, 1982.

Ислам: Энциклопедический словарь. – М.: Наука, 1991.

Азимова Б.Т. «Татиммат ал-Баян фи Тарих ил-Афган» Сейида Джамалуддина Афгани как исторический источник по истории центральной азии (ХѴШ-ХІХ вв.). Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата исторических наук. – Душанбе, 2010.

https://e-history.kz/media/upload/54/2013/08/31/b50049941a40f00156617db786e08f3f.pdf

Белокреницкий В.Я. Пакистан, Южная Азия, исламский мир, Восток. Избранные публикации 2008 – 2016 гг. / Институт востоковедения РАН. – М.: ИВ РАН, 2016.

Ўзбекистон миллий энциклопедияси. 6-жилд. Мирий-пархиш. – Т.: Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2003.

Алиев Салех Мамедоглы. История Ирана. XX век. – М.: Ин-т востоковедения РАН: Крафт+, 2004.

Arminius Vambery. Western culture in Eastern lands. – London.: 1906.

Сикоев Р.Р. Панисламизм: Истоки и современность. Джамалуддин Афгани и его религиозно-политические последователи ХХ — начала ХХI века. – М.: Аспект Пресс, 2010.

Özcan, Azmi: Pan-Islamism : Indian Muslims, the Ottomans and Britain (1877-1924) / by Azmi Ozcan. - Leiden ; New York ; Koln : Brill, 1997.

Бартольд В.В. Панисламизм.— Сочинения. Т. VI. М., 1966.

Смирнов Н.А. Современный ислам. – Москва.: Безбожник, 1930.

G.Wyman Bury. Pan-Islam. – London: Macmillan and Co., 1919.

Yelda Demirag. Pan-Ideologies In The Ottoman Empire Against The West: From Pan-Ottomanism To Pan-Turkism / The Turkish Yearbook of International Relations. 2005. Sayfalar 139–158. https://dergipark.org.tr/tr/pub/tyir/issue/49999/640923

Ислам и политика (взаимодействие ислама и политики в странах Ближнего и Среднего Востока, на Кавказе и в Центральной Азии). – М.: Институт востоковедения РАН, «Крафт+», 2001.

Чикризова Ольга Сергеевна. Суннито-шиитские взаимоотношения в контексте структурных преобразований региона Ближнего и Среднего Востока (1980-Е – 2015 ГГ.). Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. – М.: 2015.

Paksoy H. B. Nationality or religion? Views of Central Asian Islam (1901-1991). HAOL, Núm. 4 (Primavera, 2004), ISSN 1696-2060.https://www.researchgate.net/publication/26508086_Nationality_or_religion_views_of_Central_Asian_Islam_1901-1991

Berkes Niyazi. The Development of Secularism in Turkey. – London. Hurst & Company, 1998.

https://wolk28.livejournal.com/110292.html

А.Аршаруни, Х.Габидуллин. Очерки панисламизма и пантюркизма в России. – Рязань.: Безбожник. 1931.

Cемедов С.А. Ислам в политике: идеология и практика. – М.: Экон-Информ, 2009.

Галузо П. Туркестан – колония. (Очерк истории Туркестана от завоевания русскими до революции 1917 года). – Москва: Коммунистического Университета Трудящихся Востока имени И.В.Сталина., 1929.

https://pgu.ru/upload/iblock/99f/a.a.-pokhilko-politizatsiya-islama-na-blizhnem-vostoke.pdf

Yuklashlar

252 140

Nashr qilingan

“Панисломизм” сиёсий омил сифатида

Qanday qilib iqtibos keltirish kerak

Юсупова, Д. (2022). “Панисломизм” сиёсий омил сифатида. Jamiyat Va Innovatsiyalar, 3(2), 199–209. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss2-pp199-209